Житије
Свети Григорије поштује се као светитељ и архијереј везан за Охрид, једно од највећих средишта хришћанства и словенске писмености на целом Балкану, чије се име у старим црквеним споменицима и календарима чува као један од архијереја који су духовно настављали дело великих охридских просветитеља, иако опширније житије о његовом личном животу, пореклу и тачном времену службе није сачувано до данашњих дана у оној мери у којој постоје детаљна житија за његове славније претходнике.
Охридска црква, у којој се свети Григорије прославио, била је непосредна наследница великог дела свете солунске браће Кирила и Методија и њихових најближих ученика, светих Климента и Наума Охридских, који су крајем деветог века у Охриду основали прву словенску богословску школу и тамо превели и умножили богослужбене књиге на језику разумљивом народу. Захваљујући том наслеђу, Охридска архиепископија је вековима била прави расадник православне вере, словенског богослужења и опште просвете међу околним словенским народима, укључујући и српски, обухватајући у појединим периодима своје историје огромну територију Балканског полуострва.
У том богатом и светом наслеђу прославио се и свети Григорије, који је као пастир ревносно чувао неокрњену православну веру коју су му пренели велики претходници, поучавао поверену му паству у духу Ћирило-Методијевске традиције и примером сопственог живота утврђивао народ у побожности наслеђеној од светих учитеља Словена. Одликовао се дубоким смирењем, непрестаним молитвеним трудом и преданим старањем о Цркви Божјој, не штедећи себе у свакодневном служењу својим вернима. Провевши цео свој век у тихом, али доследном служењу Богу и људима, упокојио се у миру и придружио се збору светих охридских архијереја. Црква га поштује као светог чувара охридске светиње и верног молитвеника за сав верни словенски народ.
Празновање
Празнује се 21. јануара по новом календару. Поштује се у вези са светом охридском црквом, једним од стожера словенске православне традиције.