Житије
Преподобни Доротеј био је египатски пустињак који се подвизавао у пустињи близу Александрије у четвртом веку, а о његовом изузетном подвигу сачувано је драгоцено сведочанство у списима Палладија, епископа и писца „Лавсаика”, који га је лично посетио и описао његов начин живота за поуку потоњим нараштајима. Оставивши свет, преподобни Доротеј се повукао у самоћу и тамо је деценијама водио живот најстрожег могућег уздржања и телесног труда, редак чак и међу другим египатским подвижницима познатим по строгости.
О његовом подвигу сведочи предање старих отаца на упечатљив и конкретан начин: читав дан, под немилосрдном египатском сунчевом жегом, проводио је сабирајући камење по пустињи и зидајући од њега једноставне келије намењене другим, тек придошлим пустињацима, не тражећи за тај напоран рад никакву надокнаду, а ноћу, уместо починка, плео је дебело уже од палминог лишћа које је потом продавао или размењивао за скромну храну, готово потпуно без сна и одмора, спавајући, по сопственим речима, само онолико колико би тело природно клонуло док седи. Хранио се притом изузетно оскудно, једва толико да тело одржи у животу, свесно и систематски умртвљујући сваку телесну удобност и жељу непрекидним радом и уздржањем.
Када су га посетиоци, запањени таквом немилосрдношћу према сопственом телу, питали зашто тако поступа са самим собом, одговарао је кратко и упечатљиво да тело, ако му се попусти, убија његову душу, па зато и он, унапред, укроћује и „убија” тело пре него што оно њега уништи. У таквом неуморном подвигу провео је многе деценије, стекавши дубоко унутрашње смирење и редак молитвени мир усред спољашње строгости. Био је жив узор младим монасима који су долазили да уче од њега, и учитељ трпљења и уздржања кроз сопствени, непосредно виђени пример, а не само кроз речи. Упокојио се у дубокој старости у својој пустињи, оставивши трајан пример неуморног подвига и потпуне, дословне преданости Богу кроз свакодневни физички труд.
Празновање
Празнује се 29. септембра по новом календару.