Житије
Света великомученица Јефимија Свехвална пострадала је за Христа у граду Халкидону, на малоазијској обали наспрам Цариграда, почетком четвртог века, око 304. године, за време великог гоњења цара Диоклецијана. Била је кћи побожних и угледних халкидонских хришћанских родитеља, сенатора Филофрона и његове супруге Теодосије, и од младости се одликовала чистотом, чврстом вером и дубоком љубављу према Богу, заветовавши Му своје девичанство.
Када је римски намесник Приск приредио велики незнабожачки празник у част бога Ареса и наредио свим становницима града да приносе жртве идолима, млада Јефимија се, заједно са групом од четрдесет и девет хришћана који су се тајно окупљали на молитви, одлучно успротивила и одбила да се поклони бездушним кумирима, исповедивши отворено пред намесником веру у јединога истинитог Бога. Када су сви ухваћени, Јефимија је, као најмлађа и најлепша, издвојена и подвргнута посебно суровим мукама у покушају да се сломи њен пример који је охрабривао остале — бацана је на точак са оштрицама, у ватру и у воду пуну звери, али ју је Господ чудесно чувао усред сваког од тих страдања, те су многи посматрачи, гледајући њену невероватну постојаност и чудесна избављења, и сами поверовали у Христа.
На крају је, када ни дивљи медвед пуштен на њу није могао да јој науди већ ју је само лако ранио, мирно предала душу Богу, примивши венац великомучеништва. Над њеним светим моштима касније је у Халкидону подигнут величанствен храм, који је временом постао једно од најпознатијих ходочасничких места хришћанског истока. У том храму је 451. године заседао историјски Четврти васељенски сабор, а предање казује да је управо тада света Јефимија чудесно посведочила исправност православног исповедања вере: када су, у немогућности да се саборски оци договоре, обе супротстављене богословске формулације — православна и монофизитска — положене у њен запечаћени гроб, по отварању је православни свитак нађен у њеним рукама, а јеретички под њеним ногама. Због тог чуда Црква је од тада поштује не само као велику мученицу, него и као посебну небеску заштитницу и потврду самог православља.
Празновање
Празнује се 29. септембра по новом календару.