Житије
Преподобни Георгије Малеин био је византијски подвижник који се, по предању, спасавао на гори Малеону (Малеин), планинском пределу на полуострву Пелопонез у Грчкој, познатом као једно од раних монашких средишта пре него што је Света Гора Атонска преузела примат као главно монашко жариште православног истока. Манастири и пустињачке обитељи на тој гори у X и XI веку окупљали су подвижнике који су тражили строго осамљенички живот, по угледу на најстрожу традицију пустињачког монаштва.
Одрекавши се света и свих земаљских добара, Георгије је изабрао управо такав усамљенички пут, проводећи дане у непрекидном посту, молитви и тиховању (исихији) — духовној пракси потпуне унутрашње тишине усмерене на непрестано призивање имена Божјег, далеко од буке и расејаности свакодневног живота. Строгим уздржањем од хране, сна и сваког телесног угодја, кроз дугогодишњи труд постепено је чистио срце од страсти, достигавши, према предању које је о њему сачувано, високу меру духовног савршенства која је привлачила и друге подвижнике да му се придруже или да га посећују ради духовног савета.
Његов пример строгог подвижничког живота, чак и када детаљније историјске појединости о његовом пореклу и тачном периоду деловања нису сачуване у детаљнијој форми, остао је упамћен као сведочанство могућности дубоке светости достигнуте потпуним повлачењем од света. Пошто је богоугодно окончао свој земаљски подвиг, упокојио се у миру и убројан је међу преподобне оце чији ликови и данас красе календар православне Цркве.
Празновање
Празнује се 17. април по новом календару (4. април по старом).