Житије
Преподобни Јосиф Химнограф, један од највећих црквених песника православља, родио се на Сицилији у IX веку. Због честих арапских (варварских) напада на острво, које су у том периоду постепено освајали муслимански освајачи, породица му се преселила на копно, а млади Јосиф се рано замонашио и посветио подвижничком животу, изабравши монаштво уместо световног живота који би му се у другачијим околностима можда отворио.
Пут га је одвео најпре у Солун, а потом у Цариград, у време када је беснела друга фаза борбе против светих икона, која је дубоко поделила византијско друштво и Цркву. Због своје чврсте верности православном учењу о поштовању икона, Јосиф је претрпео прогонство и, према појединим предањима, чак и привремено заробљеништво од гусара током једног путовања, али је остао постојан у вери упркос свим тим искушењима која су му се испријечила на путу.
Бог га је обдарио ретким и изузетним даром састављања црквених песама, те је током свог дугог живота написао огроман број канона и химни у част Господа, Пресвете Богородице и појединачних светитеља, од којих се многи и данас певају на православним богослужењима широм света — по неким проценама саставио је преко хиљаду црквених песама, чинећи га једним од најплоднијих химнографа у читавој историји православне литургијске поезије. Управо због те огромне песничке заоставштине и прозван је Химнографом, то јест песмописцем. Сав свој дуги живот посветио је слављењу Бога и украшавању богослужења речима пуним теолошке дубине и поетске лепоте. Кротак, смиран и милостив према свима који су му долазили, упокојио се у миру, оставивши Цркви богато песничко наслеђе које одјекује у храмовима до данас.
Празновање
Празнује се 17. април по новом календару (4. април по старом).