Житије
Преподобни Јаков Исповедник живео је на прелазу из ВИИИ у IX век, у време када је Византијско царство и Цркву потресала дуга и болна борба око поштовања светих икона — сукоб који је, са прекидима, трајао готово читав век и поделио читаво друштво, од царева и патријарха до најскромнијих монаха по удаљеним манастирима. Од младости се посветио монашком животу, проводећи дане у посту, дугом бдењу и непрестаној молитви, и достигао висок степен подвижничке врлине која га је припремила за искушење које га је чекало.
Када су иконоборски цареви и њихови црквени савезници устали против светих икона и покушали да наметну њихово уклањање из свих храмова и манастира царства, свети Јаков се није поколебао нити сакрио своју веру зарад мира и безбедности, већ је смело и јавно исповедао исправно православно учење о поштовању светих ликова Христових, Богородичиних и светитељских — учење да се част исказана икони уздиже ка ономе кога она представља, а не претвара у обожавање саме материје, како су тврдили иконоборци.
Због те отворене одбране православног учења био је изведен на испитивање пред црквеним и државним властима наклоњеним иконоборству, подвргнут мучењима и тешком страдању осмишљеном да га натера на одустајање, а потом је отрпео и дуготрајно прогонство и невоље далеко од свог манастира. Све то поднео је са стрпљењем карактеристичним за велике подвижнике, не издавши ни под притиском истину православне вере у коју је био дубински уверен. Пошто је до краја остао веран своме исповедању, упокојио се исповеднички — не непосредном мученичком смрћу, већ после дугог трпљења за веру — и Црква га поштује под посебним називом Исповедник, резервисаним за оне који су за православље трпели, али нису непосредно погубљени.
Празновање
Празнује се 3. април по новом календару (21. март по старом).