Житије
Свети Серапион био је епископ града Тмуиса у доњем Египту у ИВ веку, у периоду који се у историји Цркве сматра златним добом египатског монаштва и богословља. Пре него што је примио епископски чин, провео је значајно време у египатској пустињи међу великим подвижницима тога доба и био лично близак са Светим Антонијем Великим, оцем хришћанског монаштва, од кога је непосредно црпео поуке о строгом подвижничком животу — веза која је Серапиона дубоко обликовала и пре него што је ступио на епископски престо. Због своје изузетне учености био је назван Схоластиком (грч. „учењак”), титулом која је сведочила о његовом образовању и интелектуалном ауторитету.
Као епископ, ревносно је бранио православну веру у време када је аријанска јерес — учење да Син Божји није једносушан са Оцем, већ створено биће — дубоко узнемиравала и цепала Цркву током читавог ИВ века, изазивајући сукобе који су укључивали цареве, саборе и прогоне православних епископа од стране власти наклоњених јереси. Био је верни сарадник и близак пријатељ светог Атанасија Великог, најистакнутијег браниоца православља против аријанства, делећи с њим невоље и прогонства која су уследила због доследне одбране Никејског исповедања вере.
Оставио је за собом и вредне писане списе у одбрану православне вере против јеретика, као и сопствено састављену збирку молитава за богослужење, познату као Серапионов еухологион — један од најстаријих сачуваних извора за проучавање ранохришћанске литургијске праксе. Као брижан пастир и мудар учитељ, управљао је својом паством у изузетно тешким временима црквених расцепа и спољашњих притисака, и до краја остао веран истини коју је од младости научио у пустињи уз Светог Антонија.
Празновање
Празнује се 3. април по новом календару (21. март по старом).