Житије
Преподобни Јован Дамаскин родио се око 675. године у Дамаску, тада већ под арапском, муслиманском влашћу, у угледној хришћанској породици чији су чланови генерацијама служили као високи чиновници на двору калифа, задржавши тај положај и после арапског освајања града захваљујући поверењу које су уживали. Стекао је изузетно високо образовање код ученог калабријског монаха по имену Косма, који је, по предању, био откупљен из ропства управо Јовановим оцем, и једно време је и сам Јован, следећи породичну традицију, обављао високу службу првог саветника на двору дамашчанског калифа.
Али чезнући изнад свега за дубљим, искључиво Богу посвећеним животом, оставио је светску част, утицај и богатство које му је тај висок положај доносио, и повукао се у гласовиту Лавру светог Саве Освећеног крај Јерусалима, где је примио монашки постриг и предао се строгој молитви, подвигу и, изнад свега, неуморном богословском и песничком писању. Предање чува и потресну причу о томе како му је, док је још био на двору, калиф, на клевету завидљиваца да издаје државу, наредио да му се одсече десна рука — а када му је, после усрдне молитве пред иконом Богородице, рука чудесно прирасла натраг, Јован је, из захвалности, дао да се на икону причврсти сребрна рука, чиме је настао чувени тип иконе Богородице „Тројеручице”.
У време када је византијска царска власт, далеко од домашаја арапског калифата где је Јован живео и био безбедан од царског гнева, жестоко прогонила поштовање светих икона, он је из те релативно безбедне позиције смело и изузетно учено стао у њихову одбрану, саставивши три темељна говора у којима је прецизно изложио православно богословско оправдање за поштовање светих ликова, разликујући поклоњење које припада само Богу од поштовања које се одаје иконама као прозорима ка ономе што представљају. Из његовог пера потекли су и бројни други богословски списи, међу којима се посебно истиче сабрано и систематско изложење православне вере „Извор знања”, први прави систематски преглед православног богословља, као и многе црквене песме и канони, укључујући чувени Ускршњи канон, који се и данас певају у православним храмовима сваке године. Упокојио се у миру у својој обитељи око 749. године. Црква га поштује као једног од највећих учитеља вере и најплоднијег славопојца Богородице у читавој историји православне химнографије.
Празновање
Празнује се 17. децембар по новом календару.