Житије
Свети Јустин Ћелијски, световним именом Благоје Поповић, родио се 1894. године у Врању, у побожној српској породици чији су готово сви мушки преци свештеници. Као младић се запутио на богословске студије у Петроград, где га је затекао избијање Првог светског рата, па се вратио у Србију и, из љубави према монашком подвигу, још као студент примио монашки постриг 1916. године, уз добијено име Јустин, у част светог мученика и философа Јустина Философа, чију је љубав према хришћанској философији од тада делио целог живота.
Наставио је богословско образовање у Оксфорду, где је припремио докторску дисертацију о Достојевском, али су му је енглески професори одбили јер није био спреман да изостави оштру критику римокатоличанства коју је у њој изнео — став који није хтео да промени ни по цену титуле. Докторат је потом, са истом темом, успешно одбранио у Атини. Као један од највећих православних богослова двадесетог века, дубоки мислилац, догматичар и тумач вере, оставио је обимно дело, међу којим се посебно истичу његова вишетомна Догматика Православне Цркве и монументално, дванаестотомно дело Житија светих за све дане године, састављено на српском језику по угледу на стара житијна зборнике.
Као професор Богословског факултета у Београду, где је предавао догматику од 1934. године, надахњивао је читаве генерације младих богослова и свештеника, бранећи неуморно чистоту православне вере како од комунистичке идеологије, тако и од утицаја западног рационализма и секуларизма. После Другог светског рата, нове комунистичке власти су га уклониле са факултета и онемогућиле му јавно деловање, па је последње три и по деценије живота провео повучен у манастиру Ћелије код Ваљева, под сталним полицијским надзором, где је и поред ограничења живео скромно, у непрестаној молитви, духовном вођству многобројних посетилаца и неуморном писању. Одликовао се дубоким смирењем, горљивом љубављу према Христу и ревношћу за спасење сваког човека који би му се обратио. Упокојио се 7. јуна 1979. године, на сам дан празника светог Благовештења по старом календару, што су његови духовни чеда видели као знак посебне Божје милости. Српска православна црква прославила га је у збор светих 2010. године, и данас се широм православног света поштује као велики учитељ Цркве и подвижник двадесетог века.
Празновање
Празнује се 14. јуна по новом календару.