Житије
Свети Јустин Философ родио се почетком другог века у граду Флавији Неапољу (данас Наблус) у Самарији, у образованој грчкој породици која је поштовала традиционално многобоштво, и још као младић, жедан истинске мудрости, посветио се систематском трагању за истином, пролазећи редом кроз готово све тада утицајне философске школе — стоичку, перипатетичку, питагорејску и напослетку платоновску, која му се највише допала, али га ни у једној од њих није задовољила коначна спознаја Бога коју је тражио. Одлучујући преокрет у животу догодио му се, по његовом сопственом каснијем сведочанству у делу „Разговор са Трифоном”, када је на морској обали срео једног непознатог, оштроумног старијег хришћанина који га је, кроз стрпљив разговор, упутио да истинску и најстарију философију треба тражити код старозаветних пророка и у личности Христа као оваплоћене Божје Мудрости (Логоса).
Поверовавши, Јустин је постао ватрени исповедник и учитељ хришћанске вере, али је, за разлику од многих обраћеника, задржао и философски плашт, сматрајући хришћанство истинском, једином правом философијом која у себи испуњава и надмашује све што су пре ње наговештавали антички мудраци попут Сократа. Путовао је, проповедао и отварао сопствену хришћанску школу, најпре у Ефесу, а потом и у самом Риму, где је поучавао ученике хришћанској вери методом философске школе тога доба. Написао је знамените Апологије упућене римским царевима Антонину Пију и Марку Аурелију, у којима је систематски бранио хришћане од раширених клевета (попут оптужби за канибализам и безбоштво) и пажљиво, рационалним језиком разумљивим образованим Римљанима, излагао истину јеванђеља и хришћанског богослужења, остављајући тако једно од најстаријих и најдрагоценијих споља усмерених сведочанстава о животу ране Цркве.
Својим дубоким знањем и уверљивом речитошћу многе је образоване људе свога доба привео Христу, али је тиме изазвао и завист једног супарничког философа циника по имену Кресцент, који га је, по предању, и проказао властима. Због тога је оптужен и изведен пред римског градског префекта Јунија Рустика, пред којим је, заједно са неколико својих ученика, неустрашиво и мирно исповедио хришћанску веру, одбијајући да принесе жртву идолима. После бичевања, примио је смрт посецањем мачем, око 165. године, и тако стекао венац мучеништва заједно са сабраћом која су делила његову судбину. Црква га поштује као философа и мученика, једног од најважнијих раних бранилаца хришћанске вере пред образованим античким светом.
Празновање
Празнује се 14. јуна по новом календару.