Житије
Преподобни Лазар Галисијски родио се крајем десетог века у Магнезији у Малој Азији, и био је велики подвижник и столпник једанаестог века. Од младости је чезнуо за монашким животом, па је, и поред родитељског противљења, као младић побегао од куће и упутио се на дуже ходочасничко путовање по светим местима Истока, дуго се подвизавајући у палестинским манастирима и у самој околини Јерусалима, где је, по предању, провео чак десет година, учећи се подвигу од искусних тамошњих отаца и примивши монашки постриг.
Вративши се после многих година у родни крај, свети Лазар се настанио на гори Галисији, недалеко од Ефеса, где је испрва живео као обични пустињак. Тамо се, по угледу на древне велике столпнике попут светог Симеона, попео на стуб и на њему провео наредних неколико деценија у непрестаној молитви, строгом посту и трпљењу свих временских непогода, изложен без заклона ветру, киши, мразу и летњем сунцу. Предање бележи да је, и поред таквог суровог подвига, био познат по изузетној благости према посетиоцима и по томе што никада никог није отерао, увек налазећи времена за савет и утеху онима који би му се обратили у подножју стуба.
Глас о његовој светости привукао му је, и поред удаљености и тешког приступа гори, мноштво ученика, па је око његовог стуба постепено основано чак неколико мањих манастира и сазидано више храмова, којима је и сам, не силазећи са стуба, руководио као духовни отац. Бог га је обдарио обилним даром прозорљивости и чудотворства, исцељујући кроз њега многе болесне који су се пењали до његовог стуба. Преподобни Лазар упокојио се у дубокој старости, око 1053. године, оставивши за собом бројну братију и трајну успомену на једног од последњих великих византијских столпника и молитвеника.
Празновање
Празнује се 20. новембар по новом календару.