Житије
Преподобни Леонтије поштује се у Цркви у реду преподобних — светитеља који су светост постигли путем монашког подвига, за разлику од мученика који су је постигли крвљу, или јерарха који су је постигли пастирском службом. Име Леонтије, од грчког леóн — „лав”, носили су кроз историју Цркве бројни монаси, епископи и мученици, што указује да је ово име од давнина било омиљено у хришћанским породицама као симбол духовне снаге и храбрости у вери.
Монашки пут којим су ишли преподобни оци попут Леонтија подразумевао је потпуно одрицање од света и његових наслада — напуштање породице, имовине и друштвеног положаја — ради непрекидног служења Богу кроз молитву, пост, физички рад и борбу против сопствених страсти. Било да је живео у заједници (киновијски начин живота) или у осами као пустињак, циљ таквог подвига био је исти: постепено чишћење ума и срца од свега што одвлачи пажњу од Бога, све до стања непрестане унутрашње молитве и мира које православна духовна традиција назива бесстрашћем.
О конкретним историјским појединостима Леонтијевог живота — месту и времену његовог подвига, манастиру у којем је живео, његовим учитељима или ученицима — није сачувано детаљно сведочанство које би омогућило опширније житије, али Црква његово име трајно чува у свом синаксару, убрајајући га међу преподобне оце чија светост, иако без опширне биографије, остаје трајни узор монашког смирења, устрајне молитве и потпуне верности Христу.
Празновање
Празнује се 1. јул по новом календару (18. јун по старом).