Житије
Свети мученик Леонтије пострадао је за веру Христову у граду Трипољу у Финикији, на источној обали Средоземног мора, у време прогона хришћана крајем првог или у другом веку. По пореклу Грк, био је војник у римској војсци, човек снажан телом, али још снажнији чврстом вером и искреним милосрђем, познат по храбрости у војној служби једнако колико и по несебичној помоћи коју је пружао сиромашним и невољним, не кријући притом своју хришћанску припадност пред својим саборцима.
Када је од римске власти стигла наредба да се сви војници и становници области присиле на одрицање од Христа и приношење жртве идолима, свети Леонтије се није уплашио нити покушао да сакрије своју веру ради мира, већ је отворено и смело исповедао Христа пред саборцима и старешинама, својим примером и убедљивом речју приводећи Христу и друге војнике који су, видевши његову искрену побожност, почели и сами да преиспитују сопствену веру у идоле. Због те отворене и успешне проповеди усред саме војске, која је узнемирила војне власти, био је ухваћен и изведен пред обласног управитеља, који га је најпре покушао благим наговарањем и обећањима напредовања у служби, а потом, када је увидео узалудност таквог приступа, отвореним претњама и суровим мучењима покушао да га одврати од вере.
Свети Леонтије је све те муке поднео непоколебиво и са унутрашњим миром, остајући постојано веран Господу и, и усред сопственог страдања, храбрећи оне око себе да истрају у вери без обзира на цену. Заједно са њим пострадаше и неколицина других војника и грађана који су, гледајући његову изузетну храброст и мирно прихватање мучења, сами поверовали у Христа током самог суђења и придружили му се у исповедању вере. На крају је свети Леонтије, после дугог низа страдања, предао душу Богу, примивши венац мучеништва. Црква га поштује као храброг војника и сведока Христовог чији је пример, и у самом тренутку смрти, настављао да приводи друге вери.
Празновање
Празнује се 1. јула по новом календару.