Житије
Преподобни Макарије Александријски био је савременик, пријатељ и сабрат преподобног Макарија Египатског (Великог), са којим га везује не само исто име него и заједничка љубав према најстрожем подвижничком животу, због чега их предање често помиње заједно као „двојицу Макарија”. Живео је у ИВ веку, а родом је био из Александрије, где се у младости бавио трговином воћем и слаткишима.
Тек у зрелијим годинама, око четрдесете, примио је свето крштење и, одмах затим запаљен љубављу према Богу, оставио је свет и трговину и отишао дубоко у пустињу. Настанио се у монашкој области Келија, између Нитрије и Скита, где је временом рукоположен за презвитера и постао духовни руководитељ готово пет хиљада тамошњих монаха који су живели у разбацаним келијама.
Одликовао се изузетном, готово такмичарском ревношћу у подвигу, надмашујући многе савременике у строгости поста, бдења и уздржања — предање, које је забележио Паладије у „Лавсаику”, чува бројне примере његових необичних подвижничких трудова: када би чуо за нечији изузетан подвиг, трудио се да га надмаши, проводећи тако читав Велики пост стојећи без седења, или шест месеци у мочвари изложен уједима инсеката да би савладао помисао гнева, или годинама једући само суве намирнице без ичег куваног. Тим крајњим средствима кротио је тело и узносио дух ка Богу, иако је и сам касније поучавао да није подвиг сам себи циљ.
За такву чистоту и истрајност Господ га је обдарио даром чудотворства, прозорљивости и влашћу над нечистим духовима, о чему су његови савременици оставили више сведочанстава. Био је притом, упркос строгости према себи, познат по дубоком смирењу, стрпљењу и љубави према братији, којој је пре свега примером свога живота показивао пут ка спасењу. Доживевши дубоку старост, мирно се упокојио крајем ИВ века, око 395. године.
Празновање
Празнује се 1. фебруара по новом календару, истога дана када и преподобни Макарије Египатски. Поштује се као велики подвижник египатске пустиње.