Житије
Преподобни Марко Подвижник био је један од славних отаца египатске пустиње, који је живео крајем четвртог и у првој половини петог века. Од ране младости посветио се монашком животу, повукавши се у пустињу где је провео већи део свог дугог века, по неким предањима чак и преко шездесет година, у потпуној осами једне пустињске келије. По предању, у младости је био ученик светог Јована Златоустог, од кога је стекао изузетно дубоко познавање Светог писма, које је, кажу савременици, знао готово напамет, способан да цитира дугачке одломке без иједне грешке.
Многе деценије провео је у пустињи у строгом подвигу, непрестаној молитви и богомислију, борећи се против унутрашњих страсти и пажљиво сабирајући драгоцено духовно искуство које је касније пренео другима. Господ га је обдарио изузетним даром духовног расуђивања и, по житију, даром чудотворства — предање бележи да је једном, на искушење једног брата који је посумњао у његову светост, молитвом покренуо велику стеновиту планину, доказавши да вера заиста може, како Јеванђеље каже, и горе премештати.
Своју дубоку духовну мудрост оставио је Цркви у драгоценим поучним списима, међу којима се највише истичу дела „О духовном закону” и „О онима који мисле да се оправдавају делима”, у којима детаљно расправља о односу вере и дела, о покајању, крштењској благодати и о пажљивој борби са помислима као темељу унутрашњег трезвеноумља. Ови списи, касније уврштени у велику збирку „Добротољубље”, вековима су и данас се читају као поуздан водич монасима и свим хришћанима који теже врлини и чистоти срца. Живео је у дубоком смирењу и строгом уздржању све до дубоке старости и мирно се упокојио у Господу. Црква га поштује као преподобног оца и једног од најмудријих учитеља подвижничког и унутрашњег духовног живота.
Празновање
Празнује се 18. марта по новом календару.