Житије
Преподобни Мојсеј Мурин (надимак „Мурин” — „црнац, Етиопљанин” — указује на његово порекло) живео је у ИВ веку у Египту и његов живот остао је упамћен као једно од најупечатљивијих сведочанстава о преображајној сили покајања у читавој историји Цркве. У младости је био роб кога је господар отерао због крађе и насилног понашања, а потом је постао вођа разбојничке банде која је терорисала околину — човек огромне физичке снаге, страшан по изгледу и познат по безобзирном насиљу, убиствима и пљачкама које је починио.
Али дотакнут, према предању, изненадним сусретом са Божјом благодаћу током скривања од потере у једном манастиру, дубоко се покајао, потпуно напустио пређашњи крвави живот и добровољно се повукао у скитску пустињу, међу монахе од којих је некада, као разбојник, можда и сам пљачкао, предајући се најстрожем могућем подвигу као покушај да откупи зла дела своје младости. Дуго и упорно водио је унутрашњу борбу са сопственим страстима и навикама насиља, подносећи поруге старијих монаха који су сумњали у искреност тако наглог обраћења и разна ђаволска искушења са великим смирењем, све док није, после година труда, стекао потпуну кротост и дубоки мир душе, потпуно супротан свом ранијем животу.
Због те стечене врлине био је удостојен свештеничког чина, а његове мудре и искуством стечене речи о борби против страсти сачуване су међу „Изрекама светих стараца” као драгоцена поука доцнијим монасима, посебно онима који су се, као и он, борили са насилним или грешним навикама из прошлости. Живот је завршио мученички, у дубокој старости, када су варвари напали његову пустињачку обитељ, а он је, знајући унапред за напад према сопственом пророчком предвиђању, одбио да бежи или да се брани оружјем које је некада тако вешто користио, бирајући уместо тога да мученички преда душу Богу без отпора. Црква га поштује као великог подвижника и најупечатљивији пример потпуног преображења грешника у светитеља.
Празновање
Празнује се 10. септембар по новом календару (28. август по старом).