Житије
Преподобни Сава подвизавао се у XV веку у псковском крају, у северним руским земљама које су, у време када је Московска Русија тек јачала своју државност и сабирала околне кнежевине, остајале релативно слободне од татарске власти која је столетјима притискала јужније руске земље — околност која је омогућила да се у тим северним крајевима, укључујући Псков и околину, монашки живот посебно богато развија током XIV и XV века, у периоду који руска црквена историја назива златним добом северног руског монаштва.
Заволевши тишину и осаму, Сава се повукао у густе шуме и тешко проходне мочварне пределе недалеко од Пскова, тражећи место потпуно одвојено од света, погодно за молитву и тиховање без ометања. Ту је, у великом личном труду и лишавању карактеристичном за осниваче нових пустињачких обитељи, сам искрчио простор и подигао малу обитељ, око које се постепено окупила братија жељна истог строгог монашког живота који је он сам први изабрао.
Предао се најстрожем подвигу, дугом посту и бдењу, а својом кротошћу, смирењем и духовном мудрошћу управљао је манастиром који је основао, не тражећи за себе ни посебну част ни првенство над братијом, иако му је као оснивачу то по праву припадало. Вернике и монахе који су му долазили упућивао је пре свега на смирење, узајамну љубав и стрпљиво трпљење недаћа заједничког манастирског живота — врлине које је сматрао темељним за очување братске заједнице. Упокојио се у миру у својој обитељи, где су његове мошти остале на трајно поштовање вернима који су наставили да долазе у манастир који је основао. Црква га поштује као преподобног оца и устројитеља монашког живота у псковској земљи, једног од многих северноруских подвижника чији је лични труд утро пут процвату монаштва тог краја.
Празновање
Празнује се 10. септембар по новом календару (28. август по старом).