Житије
Преподобни Пајсије Велики био је један од великих отаца египатске пустиње, подвижник из ИВ и В века, савременик чувеног оца Макарија и других оснивача организованог пустињачког монаштва у Египту. Родом из Египта, из хришћанске породице, још као младић је напустио свет и повукао се у пустињу, где је под строгим руководством искусних стараца — поступак који је био обавезан корак за сваког новопридошлог монаха, јер се самостални подвиг без духовног вођства сматрао опасним путем ка духовној прелести — изучавао практичну науку непрестане молитве, поста и потпуне послушања старијој братији.
Својим строгим испосничким животом, продуженим кроз деценије, стекао је редак дар дубоке унутрашње сабраности и непрекидне молитве ума у срцу, те је и сам постао признат учитељ монашког житија коме су долазили млађи монаси тражећи духовно вођство. Предање га посебно памти као човека изузетне кротости и саосећајне љубави према ближњима, који је знао да тананим речима духовног расуђивања исцели душевне ране и сумње оних који су му долазили по савет — дар који се у пустињској традицији сматрао вишим чак и од строгог телесног подвига.
Провевши цео дуг век у трудовима, уздржању и непрестаној молитви, упокојио се у дубокој старости у египатској пустињи, оставивши Цркви светли пример богоугодног подвижништва сједињеног са истинском љубављу према људима. Убраја се међу најугледније оце древног монаштва, раван по угледу великом Антонију и Макарију, а његов спомен се с дубоким поштовањем чува у православној традицији до данас.
Празновање
Празнује се 2. јул по новом календару (19. јун по старом).