Житије
Преподобни Патапије родом је из Тебаиде у горњем Египту, области дуж Нила која је, заједно са египатском пустињом, била колевка хришћанског монаштва још од времена Светог Антонија Великог и Светог Пахомија, оснивача првих организованих монашких заједница. Тамо је Патапије, одрастао у побожној хришћанској породици, провео прве године свог подвига. Још у младости заволео је усамљенички живот, те се повукао дубље у египатску пустињу, предајући се строгом посту, непрестаној молитви и пракси тиховања по угледу на велике пустињске оце који су тамо пре њега утабали пут потпуног одрицања од света.
Када је глас о његовој светости, упркос његовом труду да остане скривен, почео да привлачи све веће мноштво ходочасника и тражилаца духовног савета, он је, бежећи од људске славе коју је сматрао опасном замком за душу подвижника, напустио познату египатску пустињу и отпутовао далеко, у саму византијску престоницу Цариград — избор који на први поглед делује парадоксално за некога ко бежи од пажње, али који се објашњава тиме да је у великом, безличном граду лакше остати анониман него у пустињи где је сваки усамљени подвижник брзо постајао познат околним насељима.
Али ни у Цариграду се није могао потпуно сакрити; настанивши се у тишини једног скромног обитавалишта, наставио је исти строги подвиг којем се посветио у Египту, а Бог га је, упркос његовом труду да избегне пажњу, прославио даром молитве и утехе онима који су му, и у престоници, ипак успевали да пронађу пут до њега у својим невољама. Цео свој дуги век провео је у смирењу, труду и тихом служењу ближњима. Упокојио се у миру, угодивши Господу скромним животом који је свесно бирао далеко од сваке јавне почасти.
Празновање
Празнује се 21. децембар по новом календару (8. децембар по старом).