Житије
Преподобни Поликарп био је архимандрит Кијево-печерске лавре, најзначајнијег средишта монашког живота у древној Русији, основаног у XI веку од стране преподобних Антонија и Феодосија Печерских у пећинама изнад реке Дњепар код Кијева. Живео је у другој половини XII века, у време када је Лавра већ била духовни и просветни центар целокупне руске земље, са братством које је бројало на стотине монаха.
Као настојатељ (архимандрит) обитељи, Поликарп је мудро и са очинском љубављу управљао многобројним братством, чувајући строго предање оснивача Лавре и утврђујући монахе у исправном молитвеном правилу и духу послушања старијој братији. Истицао се личном смерношћу упркос високом положају, изузетним милосрђем према сиромашнима којима је манастир помагао, и ревношћу за правилно и достојанствено вршење богослужења. Његов углед превазишао је границе саме обитељи — уживао је дубоко поштовање не само братије, већ и кијевских кнежева, који су га тражили за духовни савет у државним и личним питањима, као и обичног народа који је ходочастио у Лавру.
Поликарпу се приписује и допринос очувању предања о раним печерским подвижницима — према неким истраживањима духовне историје Лавре, управо из круга око Поликарпа и њему блиских монаха потичу усмена и писана сведочанства која су касније послужила као основа за састављање Кијево-печерског патерика, једне од најважнијих збирки житија раних руских светитеља, која и данас сведочи о духовном богатству тог манастира.
Блажено је починуо после дугог и плодоносног настојатељства, а мошти му, као и моштима многих других печерских подвижника, почивају нетљене у пећинама Лавре, где их ходочасници и данас посећују. Црква га поштује као преподобног и верног наставника монашког живота, једног од стубова који су одржали континуитет духовног предања Кијево-печерске лавре кроз векове.
Празновање
Празнује се 6. август по новом календару (24. јул по старом).