Житије
Света великомученица Христина живела је у ИИИ веку у граду Тиру (у данашњем Либану), као јединица кћи угледног и изузетно богатог незнабожачког управитеља по имену Урбан. Отац ју је, чувајући њену ретку лепоту и намењујући је удаји за достојног паганског младића, затворио у кулу са дванаест слушкиња и мноштвом златних и сребрних идола које је девојка требало да свакодневно кади и служи као будућа свештеница породичног култа.
Али Христина је, проводећи дане заточена у кули и посматрајући кроз прозор небо, звезде и целокупну творевину, срцем сама препознала постојање једног истинитог Бога који је све то створио, иако о хришћанству до тада вероватно није ни чула редовну проповед. Одрекла се идола које је требало да служи, разбила златне и сребрне кумире у сопственој кули и раздала њихов метал сиромасима кроз прозор, на запрепашћење својих слушкиња које су о томе одмах известиле њеног оца.
Када је отац, сазнавши шта се догодило, сазнао и да је његова кћер исповедила веру у Христа, сам ју је, бесан због уништеног породичног култа и срамоте коју је то донело, предао на мучење — отац који постаје први мучитељ сопственог детета један је од најпотреснијих детаља њеног житија. После његове смрти, изазване, према предању, самим тим догађајем, други римски судије наставили су да је муче на најразноврсније и најстрашније начине, укључујући бацање у море са каменом око врата, из чега је, по предању, чудесно изашла неозлеђена.
У свим тим дуготрајним страдањима остала је непоколебана, а многи посматрачи, видевши њену невероватну храброст и поновљена чудесна избављења из смртоносних мука, обратили су се Христу на самом месту њеног мучеништва. Најзад је прободена копљима и тако примила венац великомученице. Црква је поштује као свету деву и великомученицу, упечатљив пример вере која је јача и од најближег крвног сродства.
Празновање
Празнује се 6. август по новом календару (24. јул по старом).