Житије
Преподобни Публије био је хришћански подвижник који је живео у ИВ веку, у области реке Еуфрата, у северној Сирији, а његово житије сачувано је у драгоценој збирци „Историја богољубаца” коју је саставио блажени Теодорит Кирски, описујући живот сиријских подвижника тога доба из прве руке. Потицао је из веома угледне и имућне сенаторске породице, али је, заволевши Бога више од сваке земаљске добити и положаја, раздао цело своје велико наследно богатство сиромашнима и потпуно се одрекао света.
Повукао се у осаму, на једну гору у околини града Зеугме, где је подигао скромно подвижничко станиште и предао се строгом животу поста, ноћног бдења и непрестане молитве, испрва сасвим сам. Својим примером, међутим, убрзо је привукао многе који су чезнули за савршенијим животом, те је око њега постепено израсла права монашка заједница — а с обзиром да су му долазили и Грци и Сиријци, уредио је, са мудрошћу ретком за то доба, да се богослужење савршава на оба језика, како нико не би био искључен.
Као духовни отац, брижљиво је и лично руководио братијом, учећи их послушности, стрпљивом трпљењу и истинској љубави према Богу, и пажљиво пазећи да нико од монаха не западне у духовни немар — по предању, редовно је обилазио келије својих ученика проверавајући да ли се у њима налази ишта сувишно од хране или удобности, јер је сиромаштво сматрао темељом монашког живота. Одликовао се строгошћу према самоме себи, а истовремено разборитошћу и благошћу у поступању према другима. Провевши цео свој век у тиховању и подвигу, мирно се упокојио и придружио збору преподобних отаца. Црква га поштује као ревносног подвижника и утемељитеља организованог монашког живота у своме крају.
Празновање
Празнује се 7. фебруара по новом календару. Поштује се у збору преподобних отаца као утемељитељ монашке заједнице на Еуфрату.