Житије
Свети преподобномученик Григорије Пећки поштује се као монах-подвижник и мученик, чији је спомен трајно везан за светињу Пећке патријаршије, древно духовно и административно средиште српскога народа и седиште српских архиепископа и патријараха кроз векове. О појединостима његовога земаљског живота — о пореклу, тачном времену подвига и околностима страдања — сачувано је, на жалост, мало поузданих писаних података, јер су многи записи и поменици пећке обитељи страдали током турских пустошења и пожара који су више пута погађали манастир кроз векове.
Оно што црквено предање поуздано чува јесте да га Црква убраја у свети збор преподобномученика — оних светитеља који су најпре провели цео живот у строгом монашком подвигу, а потом своју веру запечатили и мученичком смрћу, спајајући тако два различита пута ка светости у једној личности. Попут многих других светитеља и подвижника пећке обитељи, и свети Григорије се у младости одрекао света ради Христа, предавши се молитви, строгом посту и монашком послушању, и кроз тај дугогодишњи труд достигао је чистоту срца и потпуну преданост Богу.
У временима изузетно тешких искушења за православни српски народ под туђинском османском влашћу, када су манастири често били мета пљачке и насиља, а монаси изложени притиску да напусте веру или буду убијени, свети Григорије се није одрекао вере ни пред непосредним страдањем, него је сопственом крвљу посведочио своју љубав према Господу коме је посветио цео претходни живот. Његов подвиг остао је народу који је чувао Пећку патријаршију кроз векове утеха и узор истрајности у вери усред најтежих околности. Црква га поштује као светог страдалника пећког, уздајући се у његово молитвено заступништво пред Богом за сав српски народ.
Празновање
Празнује се 7. фебруара по новом календару. Поштује се као преподобномученик чији је спомен везан за Пећку патријаршију.