Житије
Преподобни Ромило Раванички био је славни подвижник и исихаста XIV века, један од носилаца великог исихастичког покрета који је у том веку обновио молитвени живот читавог православног Балкана. Родио се у граду Видину на Дунаву, од оца Грка и мајке Бугарке, и на крштењу је добио име Рајко. Његово житије записао је његов лични ученик Григорије, захваљујући чему су његов пут и поуке сачувани са неуобичајеном прецизношћу.
Још као младић заволео је монашки живот и, бежећи од брака који су му родитељи наметали, отишао је у манастир код Трнова, где је примио постриг. Трагајући потом за савршеним безмолвијем, подвизавао се у пустињи Парорији на граници Бугарске и Византије, где је постао ученик великог исихасте светог Григорија Синаита, од кога је научио праксу умне, непрестане Исусове молитве и унутрашњег тиховања које ће обележити цео његов даљи живот и које ће он пренети својим ученицима.
Подвизавао се потом у низу места — у Бугарској, у околини Трнова и напослетку на Светој Гори Атонској — свуда тражећи све дубљу тишину и сабраност духа, али истовремено, и против сопствене жеље, привлачећи многе ученике својом мудрошћу, кротошћу и даром духовног расуђивања. Када су све учесталије турске најезде озбиљно узнемириле и угрозиле атонске подвижнике, преподобни Ромило је са групом ученика прешао у тада још слободну Србију кнеза Лазара, која је у том периоду постала уточиште многим исихастима са југа, и настанио се у манастиру Раваници, Лазаревој задужбини. Ту је провео последње године живота у молитви и духовном руковођењу српске братије, преносећи на српско монаштво драгоцено исихастичко предање синајско-атонске традиције. Упокојио се око 1375. године, а његове свете мошти и данас почивају у манастиру Раваници.
Празновање
Празнује се 29. јануара по новом календару. Поштује се као велики исихаста и светитељ чије мошти почивају у манастиру Раваници.