Житије
Преподобни Сава родио се 439. године у Кападокији, у породици војног заповедника, и као дете, када су га родитељи повели са собом у војну службу у Александрију, остао је код стрица, али се, не слажући се са родбином око породичног имања, већ у осмој години повукао у оближњи манастир, где је, и поред младости, затражио да остане и посвети се Богу. Врло млад, у седамнаестој години, отишао је у Свету земљу, где се најпре подвизавао под руководством преподобног Евтимија Великог и његовог сарадника Теоктиста, два највећа палестинска духовна оца тога доба, а потом је, сазревши у подвигу, сам отишао у пустињу у околини реке Јордан да се подвизава у потпунијој самоћи.
После многих година строгог подвига, молитве и савршене послушности духовним оцима, свети Сава се повукао у још већу осаму, настанивши се у пећини у стрмој клисури потока Кедрона, али се глас о његовој светости брзо раширио и око њега се, и поред његове чежње за тишином, сабрало велико мноштво ученика, тако да је око 483. године основана гласовита Велика Лавра, која се до данас, под именом Мар Саба, налази на истом месту и и даље носи његово име као један од најстаријих непрекидно насељених манастира на свету. У тој Лаври је уредио монашки општежитељни и пустињачки живот и богослужење, спајајући оба облика подвига у јединствен поредак.
Његово најзначајније трајно дело јесте црквени богослужбени устав, познат као Јерусалимски типик, који је саставио на основу вековног палестинског монашког искуства, и по коме се, са доцнијим допунама, и данас у великој мери управља богослужење у православној Цркви, укључујући и Српску. Био је непоколебиви бранилац православне вере против монофизитске јереси и мудар миротворац, поштован подједнако и од византијских царева, којима је више пута лично путовао у Цариград да брани интересе Свете земље и њених монаха, и од најпростијег народа коме је увек био доступан. Доживео је дубоку старост у непрестаном подвигу и упокојио се у миру 532. године, у деведесет и трећој години живота. Црква га поштује као великог оца палестинског монаштва и освећеног угодника Божјег, по коме је и добио надимак Освећени.
Празновање
Празнује се 18. децембар по новом календару.