Житије
Преподобни Теодор Сикеот био је славни подвижник и чудотворац из ВИ века, родом из села Сикеја у малоазијској области Галатији, син једне гостионичарке, а његово детаљно житије, састављено од стране његовог личног ученика Георгија, једно је од најживљих и најбогатијих сведочанстава о свакодневном животу византијског свеца. Од најраније младости показао је изузетну и помало необичну љубав према Богу и подвигу — као дете је, по предању, тајно проводио ноћи молећи се у оближњој пећини, на запрепашћење мајке која га је тражила, и врло рано се потпуно предао строгом испосничком животу, дуготрајној молитви и бдењу.
Због те ране и дубоке светости удостојио се од Бога обилног дара исцељења болесних и прорицања будућих догађаја, те је мноштво народа из целе околине, од простих сељака до високих државних и црквених достојанственика, долазило к њему тражећи помоћ, савет и утеху у својим невољама. Подвизавао се у изузетно великом телесном уздржању, често се добровољно затварајући у сасвим тесне, гвозденим оковима или кавезом ограничене просторе како би умртвио телесне страсти и што потпуније уздигао дух ка Богу, пракса која је, иако необична, била позната међу појединим византијским подвижницима тога доба.
Због признате врлине и духовне мудрости, против сопствене воље био је изабран и постављен за епископа града Анастасиопоља, којим је управљао са кротошћу и пастирском ревношћу, бринући се предано о повереном му стаду иако му је административна служба тешко падала после година осаме. После неког времена проведеног на катедри, успео је, уз одобрење црквених власти, да се поново врати омиљеном монашком тиховању које му је више одговарало, препустивши епископску службу другима. После дугог и богоугодног живота мирно се упокојио. Његово име остало је трајно познато по многобројним исцељењима којима је, и за живота и после смрти, помагао људима у невољи и болести. Црква га поштује као великог светитеља и чудотворца.
Празновање
Празнује се 5. маја по новом календару.