Житије
Свети свештеномученик Платон (Јовановић) био је епископ бањалучки, један од најпознатијих српских новомученика двадесетог века. Рођен 1874. године, у другој половини деветнаестог века, стекао је солидно богословско образовање и целога живота се посветио Цркви, истичући се ученошћу, благошћу у општењу са људима и истинском бригом за свој народ, која га је и водила кроз свештеничка и потом архијерејска звања. За епископа бањалучког постављен је 1939. године, у изузетно тешким и несигурним временима, само две године пре избијања рата који ће му донети мученичку смрт.
Када је 1941. године, после проглашења Независне Државе Хрватске, букнуо систематски и суров прогон српског народа и његове Цркве на том простору, многи блиски сарадници и пријатељи саветовали су епископу Платону да напусти своју епархију и склони се док опасност не прође, као што су неки други чинили. Он је, међутим, одлучно одбио тај савет, изјављујући да пастир не сме напустити своје стадо баш у тренутку када му је најпотребнији, и остао је у Бањој Луци са својим народом, иако је морао знати колика га опасност тамо чека.
Убрзо потом, у мају 1941. године, усташе су га ухапсиле, подвргле га суровом мучењу и зверски усмртиле, а његово тело бациле у реку Врбању. Својом мученичком смрћу епископ Платон је посведочио потпуну верност Христу и несебичну љубав према народу кога свесно није напустио, иако је имао прилику да се спасе. Остао је трајно запамћен као добри пастир који је, следећи јеванђеоску реч о пастиру који полаже живот за овце, радије поделио страдање свога народа него да га у најтежем тренутку остави самог. Српска православна црква прославила га је у сабору светих новомученика, као једног од најупечатљивијих сведока вере у времену великог страдања српског народа.
Празновање
Празнује се 5. маја по новом календару.