Житије
Преподобни Теоктист био је хришћански подвижник и настојатељ (игуман) манастира, који се посветио Богу у време када је монаштво цветало широм хришћанскога света, у првим вековима организованог монашког живота. Његово име, које на грчком значи „Богом створен”, сачувано је у црквеним синаксарима међу именима бројних игумана и подвижника тога доба чија опширна житија нису записана или нису преживела векове, али чије је сведочанство Црква ипак нашла достојним трајног помињања.
Цео свој живот посветио је молитви, посту и послушању, тражећи једино оно што је Јеванђеље назвало „јединим на потребу” — спасење сопствене душе и душа њему поверених. Као игуман, руководио је братијом пре свега примером сопственог врлинског живота, а не строгим наредбама, учећи их смирењу, стрпљивом трпљењу и истинској љубави према Богу и ближњима, по древном монашком начелу да старешина мора први чинити оно што од других тражи. Проводио је дане у телесном труду и богомислију, потпуно се удаљивши од светских брига, сујете и амбиција које су остале изван манастирских зидина.
Одликовао се ретким спојем строгости према самоме себи и благости и милостивости према другима, не осуђујући туђе слабости које код себе није трпео, те је због тога многима био тражен духовни отац и поуздан путовођа ка Царству небеском. Трпељиво је подносио и сва унутрашња искушења монашкога живота — малодушност, замор и борбу са помислима — не слабећи у ревности до самога краја. Проживевши цео свој век у тим тихим, незапаженим подвизима, мирно се упокојио и придружио великом збору преподобних отаца. Црква га поштује као светитеља који је управо својим скривеним и богоугодним животом, без јавних чуда или славних дела, посведочио праву снагу и лепоту монашкога подвига.
Празновање
Празнује се 17. јануара по новом календару. Поштује се у збору преподобних отаца као узор тихог монашког живота.