Житије
Преподобни Варлаам Хутински, у свету Алекса Михајлович, велики руски подвижник и чудотворац, живео је у XII веку у Новгороду, једној од најмоћнијих и најбогатијих тадашњих руских кнежевина. Рођен је у веома угледној и побожној новгородској породици и од младости се одликовао неуобичајеном љубављу према молитви, посту и уздржању, избегавајући дечије игре и забаве којима су се одавали његови вршњаци из истог друштвеног круга. Оставши без оба родитеља у младости, одлучно је разделио цело своје богато наследство сиромасима града и повукао се у потпуну самоћу да без ичега поседује једино служење Богу.
Настанио се на пустом, шумовитом месту званом Хутин, на обали реке Волхов недалеко од Новгорода, месту које је, по локалном предању, раније имало злу славу као станиште нечистих духова — самим својим доласком и подвигом, свети Варлаам је то место, како житије казује, ослободио те зле славе и посветио га Богу. Тамо је својим рукама најпре подигао скромну келију и мали дрвени храм, а потом, када су му се, привучени гласом о његовој светости, почели придруживати први ученици, израстао је прави манастир посвећен Преображењу Господњем. Ту је увео строг општежитељни поредак заједничког живота, имовине и молитве, и сопственим примером, више него речима, учио братију дубоком смирењу, марљивом труду и непрестаној молитви.
Бог га је обдарио обилним даром прозорљивости и чудотворства, па је исцељивао многе болесне који су му долазили и помагао сваком невољном који би му се обратио, а новгородски великаши и сам народ обраћали су му се и за савет у градским пословима, поштујући његову мудрост. Преподобни Варлаам упокојио се 1192. године, а његове свете мошти, сахрањене у манастиру који је подигао, прославиле су се од тада многим чудима и исцељењима, тако да је остао један од најпоштованијих и најомиљенијих светитеља читаве новгородске земље.
Празновање
Празнује се 19. новембар по новом календару.