Житије
Свети Павле Исповедник био је архиепископ цариградски и велики бранилац православне вере у ИВ веку, у време када је Цркву раздирала аријанска јерес, која је порицала пуно божанство Сина Божјег, тврдећи да је Он створено, а не вечно биће једносушно са Оцем. Због своје чврсте православне вере, свети Павле је изабран за цариградског архипастира после смрти светог Александра, али су га аријанци, уз активну подршку самог цара Констанција ИИ, сина Константина Великог који је, за разлику од оца, постао присталица аријанства, чак пет пута свргавали са катедре и протеривали, а на његово место постављали аријанске епископе.
Неколико пута је одлазио у прогонство — на Запад, у Солун, чак и у далеки Рим где је тражио подршку папе — и поново се, уз подршку дела народа и православних царева Запада, враћао на своју катедру, храбро бранећи истину и утврђујући вернике усред тог дуготрајног црквено-политичког сукоба који је раздирао читаво царство. Поднео је многе невоље, јавне клевете и лична страдања током тих поновљених смена, али се никада није поколебао нити одступио од православног исповедања.
Напослетку је, последњи пут прогнан, послат у удаљени јерменски град Кукуз, где су га, по предању, његови аријански противници тајно удавили док је савршавао свету литургију, око 350. године — мученичка смрт прикривена као природни крај у прогонству. Црква га поштује као исповедника јер је за истиниту веру поднео поновљене прогоне кроз читав живот и на крају мученичку смрт.
Празновање
Празнује се 19. новембар по новом календару (6. новембар по старом).