Житије
Свети Висарион био је велики подвижник египатске пустиње, који је живео у ИВ и В веку, савременик и, према појединим предањима, ученик самог Антонија Великог, оца хришћанског монаштва. Још у младости заволео је усамљенички луталачки живот и посветио се Богу на начин неуобичајен чак и за пустињске стандарде — ретко је дуже време остајао на једном месту, већ је непрестано лутао пустињом у молитви, ослањајући се потпуно на Божји промисао за своје преживљавање, док се духовно уздизао под повременим руководством великих отаца пустиње које би успут сретао.
Живео је у крајњем сиромаштву и уздржању, не поседујући готово ништа сем одеће на себи, излажући се дању безмилосној пустињској жези, а ноћу хладноћи, проводећи дугачке сате у непрестаној молитви под отвореним небом без икаквог склоништа. Одликовао се дубоким смирењем, кротошћу и саосећајним милосрђем према сваком човеку кога би срео, ма колико ретки такви сусрети били у његовом луталачком животу.
Због изузетне чистоте свога срца Господ га је обдарио ретким даром чудотворства, па је, по сачуваном предању у „Изрекама светих стараца”, изгонио зле духове, исцељивао болесне и помагао онима у невољи на које би наишао током својих пустињских лутања. Све што је чинио пажљиво је крио од људи кад год је то било могуће, свесно бежећи од сваке славе која би могла да наруши чистоту његовог подвига. Доживео је дубоку старост у том непрестаном кретању и молитви, и упокојио се у миру. Црква га поштује као великог чудотворца и необичан, али дубок узор монашког смирења и потпуног уздања у Бога.
Празновање
Празнује се 19. јун по новом календару (6. јун по старом).