Житије
Света Анастасија Солунска убраја се међу свете жене ранохришћанске Цркве које су свој живот у потпуности посветиле Христу. Предање је везује за град Солун, једно од највећих и најзначајнијих средишта хришћанства на Балкану још од апостолског доба — град коме је сам апостол Павле упутио своје посланице, и који ће вековима касније, кроз дело свете браће Ћирила и Методија, родом управо из Солуна, постати колевка словенске писмености и хришћанства.
Од младости је живела у побожности, молитви и чистоти, презревши сујету и таштину овога света којима је, као становница једног од најбогатијих градова римске Македоније, вероватно имала много прилике да се препусти. Уместо тога, изабрала је пут посвећеног живота, негујући врлине које су рану Цркву учиниле привлачном чак и онима који су је прогонили — понизност, уздржање и несебичну љубав према ближњима.
У време прогона хришћана, који су повремено захватали и Солун као један од већих градских центара под римском управом, Анастасија је остала непоколебљива у вери, радије бирајући страдање него одрицање од Господа када је стављена пред тај избор. Због свог отвореног исповедања Христа претрпела је мучења и на крају скончала као светитељка, остављајући вернима трајан пример постојаности и потпуне преданости Богу усред искушења које би многе друге навело да се повуку у тишину и прикрију своју веру.
Њено име сачувано је у црквеном предању и са поштовањем се помиње међу светима солунскога краја — града који је, како кроз њено житије тако и кроз доцније дело многих других светитеља повезаних с њим, остао једно од најплоднијих духовних жаришта у историји православља на Балкану.
Празновање
Празнује се 11. јануар по новом календару (29. децембар по старом).