Житије
Свети 14.000 витлејемских младенаца први су мученици проливене крви за Христа, иако нису свесно исповедили веру — пострадали су уместо Њега, у Његово име, у самој зори Новог завета. Догађај је забележен у Јеванђељу по Матеју: када су мудраци са Истока, тражећи новорођеног Цара Јудејског, прошли кроз Јерусалим и потом, упозорени у сну, избегли повратак код Ирода, цар Ирод Велики се разгневио што је преварен.
Ирод је владао Јудејом као римски намесник, познат по суровости и болесној сумњичавости — у страху за престо погубио је и сопствену децу и жену. Вест о рођењу „Цара Јудејског” доживео је као непосредну претњу својој власти. Не знајући тачно које је од деце Месија, наредио је покољ све мушке деце у Витлејему и целој околини, узраста до две године, према времену које је сазнао од мудраца о појави звезде. Предање Цркве, следећи византијску хагиографску традицију, говори о броју од 14.000 невине деце — симболичан и предањски број којим се жели показати размера злочина, не нужно тачан статистички податак.
Свето писмо посебно наглашава плач и јаук који је уследио, наводећи речи пророка Јеремије: „Глас у Рами чу се, плач и јецање велико; Рахиља плаче за децом својом, и неће да се утеши, јер их нема.” Сам Господ Исус Христос био је, по промислу Божјем, већ склоњен у Египат са светом породицом, те је избегао покољ — али је тиме, како Црква учи, примио на себе удео туђе жртве, јер су деца пострадала уместо Њега.
Црква ова невина деца убраја у мученике, иако нису имала могућност да свесно исповеде веру — њихово страдање сматра се „крштењем крвљу” и најчистијим могућим приносом, јер у њему нема ни трага греха ни личне заслуге, само чиста жртва. Отуда се у православној традицији витлејемски младенци помињу са нарочитом нежношћу, као први у дугом низу мученика који ће кроз векове пострадати за Христово име, и као сведочанство цене коју је грех света платио доласком Спаситеља у свет.
Празновање
Празнује се 11. јануар по новом календару (29. децембар по старом), недуго после Божића — литургијски део божићног циклуса празника, који подсећа да је радост Христовог рођења од почетка била праћена и страдањем невиних.