Житије
Света Аполинара поштује се као светитељка древне Цркве чији се помен од давнина чува у православном богослужбеном предању. Име Аполинара, изведено од грчког бога Аполона, било је уобичајено у грчко-римском свету и ношено је и пре и после примања хришћанства у породицама које су, као многе у прва три века Цркве, долазиле из паганског окружења пре обраћења.
О тачним историјским појединостима њеног живота — месту рођења, околностима обраћења и конкретном облику њеног подвига — није сачувано опширније предање које би омогућило детаљну биографску реконструкцију, што је судбина заједничка многим ранохришћанским светитељкама чија су имена запамћена у литургијском сећању Цркве, док су подробности њиховог земаљског пута, услед прогона, уништавања црквених архива и проласка векова, остале изгубљене или сажете на најкраћу могућу форму у синаксарским зборницима.
Црква овакве светитељке ипак трајно увршћује у свој календар, убрајајући их међу свете жене које су свој живот посветиле Богу кроз молитву, уздржање и верност Христу — било кроз мучеништво, било кроз подвижнички живот девствености и поста. Сама чињеница да је њено име преписивано и чувано кроз векове црквених рукописа, упркос губитку детаљнијег житија, сведочи да је у своје време била позната и поштована због своје побожности, довољно да њено име остане трајно уписано у помен Цркве као сведочанство преданости Господу.
И поред те оскудице података, сама чињеница да је њено име остало уписано у црквени календар сведочи да је заједница која ју је познавала препознала у њој истинску угодницу Божју и побринула се да то сећање пренесе наредним нараштајима. Црква је поштује у збору светих жена, уздајући се у њено молитвено заступништво, и кроз њено помињање чува свест да су и многи безимени верници раних векова подједнако допринели томе да вера стигне до нашег времена.
Празновање
Празнује се 5. август по новом календару (23. јул по старом).