Житије
Свети мученици Трофим, Теофил и са њима још тринаесторица хришћана пострадали су за веру у време цара Диоклецијана, на прелазу из ИИИ у ИВ век, у области Ликије у Малој Азији. Према сачуваном предању, ова група хришћана била је ухапшена током празника у част идола, када су одбили да учествују у паганској светковини и јавно показали своје неслагање са идолопоклонством које је владало у њиховом граду.
Изведени пред римског управитеља и оптужени за непоштовање државне религије, сви су једнодушно, један за другим, одбили да се одрекну вере и принесу жртву идолима, исповедивши Христа као јединог истинитог Бога пред лицем судије који је покушавао да их, појединачно и заједно, убеди да промене одлуку претњама и обећањима. Њихова једнодушност — чињеница да ниједан од петнаесторице није попустио, упркос томе што би и појединачно одрицање могло да спаси бар део групе — сведочи о снази заједничке молитве и међусобног охрабривања које им је омогућило да сви заједно истрају до краја.
Подвргнути тешким и дуготрајним мучењима осмишљеним да сломе њихову вољу, ниједан од њих није се поколебао нити одрекао вере, све док најзад нису сви заједно погубљени, примивши мученичке венце у истом тренутку и на истом месту као што су заједно и исповедили своју веру. Црква их поштује као свете мученике чије заједништво у страдању посебно истиче снагу и јединство хришћанске вере — пример како се појединачна храброст, умножена заједништвом истомишљеника, претвара у колективно сведочанство које надилази могућности појединца.
Празновање
Празнује се 5. август по новом календару (23. јул по старом).