Житије
Света мученица Ариадна пострадала је за Христа у древна времена, у граду Промису у малоазијској Фригији, за време једног од раних гоњења хришћана. Била је слушкиња у дому једног угледног градског старешине по имену Тертик, и поред свог скромног, подређеног положаја у кући, тајно је у срцу чувала и исповедала веру у Господа Исуса Христа, трудећи се да својом верношћу и послушношћу буде узоран слуга, не одајући притом своју тајну веру господаревој кући.
Када је њен господар, славећи рођење свог сина, приредио велику незнабожачку светковину и, по тадашњем обичају, позвао све укућане, укључујући и послугу, да учествују у свечаном приношењу жртава идолима као знак захвалности боговима, блажена Ариадна се, верна своме Господу, усудила да одлучно одбије да се поклони бездушним кумирима пред очима окупљене господареве породице и гостију, откривши тиме јавно своју хришћанску веру. Разгневљени господар, увређен што му је слушкиња усред свечаности јавно противречила, изложио ју је суровим мукама и претњама, покушавајући да је присили на одрицање.
Бежећи потом од гонитеља који су је даље прогонили због њене постојаности, и усрдно молећи се Богу за помоћ у својој беспомоћности као усамљене слушкиње без икакве заштите, по предању житија јој је Господ чудесно притекао у помоћ, отворивши пред њом стену у којој се склонила од гонитеља, а душу је ускоро потом предала Господу, примивши венац мучеништва. Својом постојаношћу у вери и неустрашивим одбијањем да се одрекне Христа, упркос свом ниском друштвеном положају без икакве земаљске моћи или заштите, света Ариадна је посведочила да снага хришћанске вере не зависи од положаја у овоме свету. Црква је поштује као свету мученицу која је љубав према Богу претпоставила и сопственом, једином што је заиста имала, телесноме животу.
Празновање
Празнује се 1. октобра по новом календару.