Житије
Свети Евменије био је епископ града Гортине, главног града римске и византијске провинције Крит, и живео је вероватно у седмом веку. Од младости се одликовао изузетном кротошћу, широким милосрђем и дубоком љубављу према Богу, раздавши цело своје, по предању знатно, наследно имање сиромасима како би, потпуно ослобођен земаљских брига и власништва, могао неоптерећено да служи искључиво Господу и Његовој Цркви. Због те чистоте живота и признате мудрости изабран је за епископа своје Гортинске цркве, коју је пасао као истински добар пастир, водећи своје стадо ка спасењу подједнако речју проповеди и сопственим личним примером сиромаштва и несебичности.
Био је одлучан заштитник православне вере и борац против јеретичких заблуда свога времена, које су и на Криту, као и другде у царству, налазиле своје присталице, стрпљиво утврђујући своје вернике у правој, неисквареној истини вере. Бог га је за тај труд прославио обилним даром чудотворства, те је молитвом исцељивао многе болесне који су му долазили и помагао сваком невољном који би затражио његову помоћ. Предање бележи да је, управо због своје неустрашиве ревности за праву веру и доследног труда око добробити свога стада, која му је створила и моћне противнике, био неправедно прогнан из своје епархије, па је и у далеком прогонству, у тиваидској области у Горњем Египту, наставио, колико му је било могуће, да проповеда и чини добро онима око себе, не дозволивши да га изгнанство одврати од пастирског позива.
Тамо се, далеко од своје вољене епархије, и упокојио, али су његове свете мошти касније пренете назад и са почашћу сахрањене у његовој родној Гортини, где је народ дуго чувао успомену на њега. Црква га поштује као светог чудотворца и ревносног архијереја који је и у прогонству остао веран свом пастирском позиву.
Празновање
Празнује се 1. октобра по новом календару.