Житије
Света мученица Харитина пострадала је за Христа почетком четвртог века, за време великог гоњења хришћана под царем Диоклецијаном, у граду Амису на обали Црног мора. Рано је остала без родитеља, али ју је, сажаливши се над сирочетом, одгајио један угледан и побожан хришћанин по имену Клаудије као рођену кћер, васпитавајући је од најранијег детињства у вери, свакодневној молитви и врлини, не штедећи труд да девојчица упозна Свето писмо и хришћански начин живота. Одрасла је као девојка чиста срца и неуобичајено тврде вере за своје године, која је своју љубав према Богу и завет девичанске чистоте сматрала већом вредношћу од свега земаљског што би јој се могло понудити, па чак и од самог телесног живота.
Одликована и лепотом и речитошћу, многе девојке из своје околине приводила је Христу сопственим примером и тихим, уверљивим речима о вери која јој је била дража од свега. Када је, услед издаје или проказивања, била пријављена властима као хришћанка, изведена је пред градског судију и позвана да се јавно одрекне Христа и поклони незнабожачким идолима као доказ покорности царском закону. Блажена Харитина је остала потпуно непоколебљива у исповедању своје вере, не обазирући се на своју младост ни на могућу благост коју би можда могла очекивати због ње, те је због тога била подвргнута изузетно љутим и суровим мукама, укључујући, по житију, и паљење ужареним уљем.
Све то тешко страдање поднела је са непрекидном молитвом и стрпљивим трпљењем, не показавши ни трачак страха пред мучитељима, све док напослетку није предала своју чисту душу Богу, примивши венац мучеништва. Црква је поштује као свету мученицу и девицу, трајан узор постојаности у вери и сачуване чистоте, коју је, иако сироче без родитеља, њена усвојитељска породица успела да одгоји у тако чврсту и зрелу веру.
Празновање
Празнује се 18. октобра по новом календару.