Житије
Свети свештеномученик Дионисије био је епископ великога града Александрије у трећем веку, у периоду обележеном најтежим прогонима хришћана под царевима Децијем и Валеријаном. У младости, пореклом из угледне незнабожачке породице, одликовао се великом ученошћу и, трагајући искрено за истином кроз разне философске системе, упознао је хришћанску веру и свим срцем је пригрлио. Био је лични ученик знаменитог Оригена, највећег хришћанског учитеља тога времена, и сам је временом постао управитељ чувене александријске богословске школе, једног од најзначајнијих средишта хришћанске учености тадашњег света, а потом, око 247. године, и епископ тога великог града.
Као архијереј ревносно је пасао своје бројно стадо кроз изузетно тешке године, бранио праву веру од разних јереси и раскола који су тада узнемиравали Цркву, укључујући спорове око крштења јеретика и око поступања са онима који су из страха привремено пали током прогона, и писао је многе посланице којима је утврђивао и мирио вернике не само у Александрији већ и широм читаве Цркве, због чега је уживао углед једног од најутицајнијих епископа свога доба.
У време жестоких гоњења хришћана под Децијем и касније Валеријаном, био је два пута прогнан из свога града и претрпео је многе невоље, хапшења и страдања ради имена Христовог, једном приликом чак и чудесно избављен из руку војника. Али ни прогонство ни претње нису га поколебали: и из самог изгнанства наставио је да управља својом Црквом путем писама, теши уплашене вернике и организује помоћ онима који су страдали у прогону и у великој епидемији куге која је тада погодила Александрију, када су се хришћани, по његовом сведочанству, истицали негујући болесне и сахрањујући мртве од којих су незнабошци бежали. После многих трудова и подвига за веру упокојио се у миру 265. године, исцрпљен годинама изгнанства. Црква га поштује као мудрог архијереја, исповедника и свештеномученика који је читав живот посветио одбрани и проповедању истине.
Празновање
Празнује се 18. октобра по новом календару.