Житије
Света Јулиана пострадала је за Христа у граду Никомидији, почетком ИВ века, у време жестоког гоњења хришћана под Максимијаном. Потицала је из угледне незнабожачке породице, али је у срцу тајно примила веру Христову и заветовала се на доживотну чистоту, не откривајући то породици све док то више није било могуће. Када је одрасла, отац је хтео да је уда за угледног градског управитеља по имену Елеусије, али је она одлучно одбила тај угледан и, са световне тачке гледишта, користан брак, не желећи да се сједини са незнабошцем и тиме изневери Господа коме је већ, у тајности, припадала.
Због те одлуке, која је била и верски и породични изазов, сопствени отац ју је први предао на свирепа мучења, а потом, када је ослобођена и поново одбила брак, и сам одбијени просац Елеусије наставио је прогон против ње. Света девојка подносила је све те муке са чудесним стрпљењем и унутрашњом ведрином, јачана благодаћу Божјом, те су се многи, видевши њену необичну храброст пред лицем породичног и јавног притиска, сами обратили Христу.
Постојана до самог краја, била је посечена мачем и примила венац мучеништва око 304. године. Црква је поштује као свету девицу и мученицу, посебан узор чистоте и верности Богу чак и када је тај избор значио сукоб са сопственом породицом.
Напослетку је, пошто ниједно мучење није успело да је сломи, осуђена и посечена мачем, примивши двоструки венац — девственице која је сачувала свој завет и мученице која је за њега положила живот. Црква је поштује као свету мученицу и узор онима који истину и веру морају бранити и унутар сопственог дома, често пред онима који су им најближи, што је од сваке друге борбе теже.
Празновање
Празнује се 1. март по новом календару (16. фебруар по старом).