Житије
Света мученица Јулија била је честита девојка хришћанске вере, пореклом из племените картагинске куће у северној Африци, која је, према предању, због ратних недаћа — вероватно током освајања и пљачке њеног родног града — доспела у ропство и била одведена далеко од свога завичаја, продата сиријском трговцу који је путовао ка истоку. Губитак слободе, породице и сопствене домовине био је за девојку племићког порекла двоструко тежак ударац, али уместо да је сломи у очајању, то искушење је само учврстило њену веру.
И у ропству је остала верна Христу, проводећи дане у непрестаној молитви, посту и поштеном, савесном раду за свог господара, не скривајући своје хришћанско име нити веру пред њим или пред околином, упркос томе што је њен положај роба чинио такву отвореност посебно ризичном — роб који би изазвао незадовољство господара имао је мало заштите или права на које би се могао позвати. Када су њен господар и сапутници, током путовања које их је довело до једног паганског острва, затражили од ње да учествује у идолопоклоничким жртвама и светковинама приређеним том приликом, Јулија је одлучно одбила, отворено исповедивши да служи једино истинитом Богу, а не лажним идолима којима су се клањали њени господари.
Због те постојаности, коју њен господар није могао да прихвати као непослушност обичне робиње, била је изложена суровом мучењу и најзад разапета или на други начин погубљена, примивши мученички венац девице — двоструку круну коју Црква посебно истиче код светитељки које су сачувале и телесну чистоту и верност вери до саме смрти. Црква је поштује као свету девицу и мученицу, посебан пример вере која се не слама ни у најтежим околностима ропства, прогона и потпуног губитка личне слободе.
Празновање
Празнује се 29. јул по новом календару (16. јул по старом).