Житије
Свети свештеномученик Антиноген био је епископ и учитељ вере на прелазу из ИИИ у ИВ век, у време прогона цара Диоклецијана. Живео је у области Севастије у Јерменији — истом граду који ће неколико деценија касније постати познат по страдању Четрдесет севастијских мученика — где је са својих десет личних ученика ревносно проповедао Јеванђеље и окупљао вернике око своје цркве, утврђујући их у побожности у време када је јавно хришћанско окупљање представљало непосредну опасност.
Када је гоњење на хришћане достигло ту област, Антиноген је био ухваћен заједно са свих десет својих ученика и заједнички изведен пред римске судије, који су вероватно надали да ће, видевши мучење свог учитеља, млађи ученици попустити. Постојано је исповедао Христа и одбио да принесе жртву идолима, охрабрујући истовремено своје ученике да учине исто, те је због те заједничке непоколебљивости цела група осуђена на смрт.
Предање посебно бележи потресан детаљ да је Антиноген, идући ка месту погубљења са својим ученицима, испевао благодарну песму Богу, потпуно спокојан пред непосредним мучеништвом, не бојећи се смрти која га је чекала нити показујући икакав знак страха пред онима које је целог живота учио да се не плаше земаљске смрти. Пострадао је мачем заједно са својих десет ученика, запечативши крвљу веру коју им је проповедао. Црква га поштује као светог свештеномученика и верног пастира који није напустио своје духовно стадо ни у последњем, најтежем тренутку.
Празновање
Празнује се 29. јул по новом календару (16. јул по старом).