Житије
Света мученица Серафима била је честита девојка хришћанске вере, пореклом из Антиохије Сиријске — једног од највећих градова ранохришћанског света, где су, према Делима апостолским, следбеници Христови први пут названи хришћанима — а пострадала је у Риму у ИИ веку, у време прогона хришћана под царем Хадријаном. Као девица посвећена Богу, служила је у дому једне побожне римске матроне по имену Савина, коју је, према предању, сама привела хришћанској вери својим примером чистог и побожног живота, пре него што је и сама Савина јавно прихватила хришћанство.
Серафима је живела у дубокој чистоти и побожности, не скривајући своју веру пред околним незнабошцима, упркос опасности коју је таква отвореност носила у време када су хришћани били систематски прогоњени. Када је за време једног таласа прогона била пријављена властима и приведена пред римског управитеља, позвана је, као и безброј хришћана пре и после ње, да се одрекне Христа и принесе жртву паганским боговима како би спасила сопствени живот — позив који је одлучно одбила, бирајући уместо тога да остане верна Заручнику коме је посветила девичанство.
Због те постојаности била је изложена суровим мучењима осмишљеним да сломе и њено тело и њену вољу, али ништа није успело да је поколеба у исповедању вере. Најзад је погубљена, примивши мученички венац девице — двоструку круну коју Црква посебно истиче код светитељки које су сачувале и телесну чистоту и верност вери све до саме смрти. Њена духовна кћер по вери, Савина, коју је Серафима привела хришћанству, сахранила је њено тело и сама наставила да живи хришћанским животом, носећи даље семе вере које јој је Серафима усадила.
Празновање
Празнује се 11. август по новом календару (29. јул по старом).