Житије
Свети мученик Калиник потицао је из Киликије у Малој Азији, а живео је у ИИИ веку, у време прогона хришћана под римским царевима. Од младости се одликовао изузетном ревношћу за веру, која га није задовољавала само личним подвигом, већ га је гонила да активно проповеда Јеванђеље — обилазио је градове и села своје покрајине, јавно проповедајући веру у Христа и одвраћајући незнабошце од идолопоклонства, не обазирући се на опасност коју је таква јавна делатност носила у време када је хришћанство било забрањено.
Његова проповед је уродила плодом код многих које је срео на свом путу, али је истовремено привукла и пажњу римских власти, које су га на крају ухватиле и извеле пред судију у граду Анкири (данашња Анкара у Турској). Судија је од њега тражио да принесе жртву паганским боговима као доказ одрицања од хришћанства, али је Калиник то одлучно одбио, отворено исповедивши Христа као јединог истинитог Бога пред лицем целе судске скупштине, не показујући ни трунку страха упркос јасној претњи смрћу која је следила такво исповедање.
Подвргнут суровим мучењима којима су власти покушале да га сломе и приморају на одрицање, Калиник је остао непоколебљив, црпећи снагу из своје вере и из свести да његово страдање само потврђује истинитост онога што је проповедао другима. Према предању, чак је и током самог пута ка месту погубљења, уморан и жедан, молитвом извео воду из камена да би могао да се освежи и настави пут ка сопственој смрти без слабости. На крају је осуђен на смрт спаљивањем, и у пламену предао душу Богу, примивши мученички венац који је целог живота проповедао другима.
Свети Калиник се поштује као пример проповедника чија вера није била само лична, већ активно дељена са другима, спајајући у себи улогу мисионара и мученика у једном јединственом сведочанству.
Празновање
Празнује се 11. август по новом календару (29. јул по старом).