Житије
Света мученица Сира (Шира) пострадала је у Персији у ВИ веку, у време када су хришћани у Персијском царству, под влашћу зороастријске династије Сасанида, трпели повремене, али сурове прогоне — персијске власти су хришћанство доживљавале и као страну веру увезену из супарничког Византијског царства, и као претњу државној зороастријској религији која је била уско повезана са самом царском влашћу. Сира је рођена у посебно осетљивом положају за такво обраћење — у угледној породици зороастријских свештеника (магова), чији је друштвени углед и верски ауторитет почивао управо на вери коју је она доцније напустила.
Васпитана од малена у зороастријској вери својих предака, Сира је, слушајући о Христу — вероватно преко хришћанских заједница које су, упркос повременим прогонима, постојале у персијским градовима — и посматрајући начин живота хришћана око себе, постепено заволела ту истиниту веру и тајно примила хришћанство, чувајући своје ново убеђење скривено од породице чији би углед био директно угрожен њеним отпадањем од зороастризма.
Када је отворено исповедила Христа, њен отац и сродници, суочени и са личним губитком и са јавном срамотом такве одлуке свештеничке кћери, свим силама су покушавали да је одврате од вере убеђивањем и претњама, али је она остала непоколебљива у својој одлуци. Предата је персијским властима, бачена у тамницу и подвргнута дугим и тешким мукама током дужег периода, у нади да ће је време и патња на крају сломити, али ни продужене претње ни физичка патња нису успеле да је поколебају. Верна своме Господу до самог краја, мученички је скончала и примила венац славе, остављајући трајан пример храбрости свима који су, попут ње, морали да бирају између породичног наслеђа и новопронађене вере.
Празновање
Празнује се 6. септембар по новом календару (24. август по старом).