Житије
Свети свештеномученик Евтихије припадао је генерацији непосредних ученика светих апостола — по предању, био је ученик и светог апостола Јована Богослова и светог апостола Павла, што га сврстава међу такозване „апостолске мужеве”, прву генерацију црквених поглавара који су лично познавали апостоле и од њих примили науку и благодат свештенства из прве руке.
Као Павлов сапутник, Евтихије је с њим делио апостолске трудове и путовања, проповедајући Јеванђеље широм области које је апостол народима обилазио — од Рима, преко Јерусалима, Палестине и Сирије. По предању је пратио Павла све до његове мученичке смрти у Риму, а потом је наставио самостални мисионарски рад, носећи даље реч Христову народима којима још није била проповедана.
Као и многи апостолски ученици тога доба, Евтихије је за своју проповед трпео прогоне, затварања и мучења од стране паганских власти, које су хришћанство доживљавале као претњу државном поретку и традиционалној религији. Пролазио је кроз разне области царства, оснивајући хришћанске заједнице и постављајући свештенство тамо где би Јеванђеље било примљено, све док, у дубокој старости, након дугог апостолског труда испуњеног страдањима, није мученички предао душу Богу, запечативши тиме своје сведочанство вере крвљу, као и његови учитељи пре њега.
Иако детаљи о месту и тачним околностима његове смрти нису подробно сачувани, Црква га поштује као значајну карику која повезује генерацију апостола са доцнијим нараштајима епископа и свештеника — живи пример апостолског наслеђа пренесеог из прве руке.
Празновање
Празнује се 6. септембар по новом календару (24. август по старом).