Житије
Света великомученица Анастасија, названа Узорешитељица (грч. Фармаколитрија — „избавитељка од отрова и чини”), пострадала је почетком четвртог века, у време прогона цара Диоклецијана. Рођена је у Риму, у врло угледној патрицијској породици. Отац јој је био незнабожац, али мајка Фауста је била тајна хришћанка и кћер је од малена васпитавала у вери Христовој. Када јој је мајка умрла, у хришћанском подвигу и знању утврдио ју је учени Хрисогон, касније и сам прослављен као светитељ-мученик.
Из породичних разлога била је удата за незнабошца Публија, човека суровог и насилног, који је, сазнавши за њену тајну веру, почео да је злоставља и држао је готово као затвореницу у сопственој кући. И поред тога, Анастасија није одустала од хришћанског подвига милосрђа: кроз верну слушкињу тајно је слала помоћ хришћанима баченим у тамнице због вере — храну, лекове, новац — и сама, кад год је могла, обилазила заточенике, превијала им ране и пружала утеху. Управо због те службе избављења страдалника из невоље добила је име Узорешитељица.
После мужевљеве смрти, Анастасија је слободно наставила своје дело милосрђа, обилазећи хришћане у тамницама широм Илирика и Македоније, храбрећи их пред мучењем и помажући им материјално и духовно. Када је и сама отворено исповедила Христа пред властима, била је ухапшена. Подвргнута је дуготрајним мукама — покушавали су да је сломе глађу, претњама, излагањем стихијама, али је у свему остала непоколебљива, црпећи снагу из молитве и вере у Васкрслог Господа.
По предању, страдала је спаљивањем на острву близу Сирмијума (данашња Срем, Митровица), заједно са другим мученицима, око 304. године, примивши мученички венац славе. Њене мошти су доцније пренете у Цариград, а касније делимично и на Запад. Због своје улоге у помагању страдалницима, Света Анастасија се од давнина призива у молитвама против отрова, болести и сваке невоље — као светитељка која избавља из окова, телесних и духовних.
Празновање
Празнује се 4. јануар по новом календару (22. децембар по старом) — у периоду непосредно пред Божић, када Црква посебно истиче светитељку која је читав живот посветила избављењу страдалника из невоље, као сведочанство дела милосрђа у име Христово.