Житије
Свети Ахилије био је епископ града Ларисе у Тесалији, у Грчкој, у ИВ веку, у време цара Константина Великог, првог хришћанског владара Римског царства. Одликовао се светошћу живота, дубоком мудрошћу и широким милосрђем, ревносно се старајући о својој пастви, која је у то доба још увек великим делом била многобожачка, и посебно о њеним сиромашним и невољним члановима којима је посвећивао велики део свог пастирског труда.
Као угледан и цењен архијереј, учествовао је 325. године на историјском Првом васељенском сабору у Никеји, првом свеопштем сабору епископа у историји Цркве, сазваном управо да се оконча разорни спор који је покренуо александријски презвитер Арије, тврдећи да Син Божји није вечан, већ створен од Оца. На том сабору, у друштву са 318 других светих отаца, Ахилије је храбро бранио праву, православну веру о пуној једносушности и вечности Сина са Оцем, која је и формално усвојена као веровање целе Цркве и унесена у први део Символа вере који се и данас исповеда на свакој Литургији.
По повратку са сабора у своју тесалијску епархију, свети Ахилије је ревносно наставио да искорењује преостале трагове многобоштва, подизао је нове храмове на местима некадашњих поганских светилишта и стрпљиво утврђивао свој још увек делом неутврђен народ у новоприхваћеној вери. Бог га је за тај труд прославио и даром чудотворства, исцељујући кроз његове молитве многе болеснике који су му долазили. После дугог и богоугодног пастирског живота мирно се упокојио, а његове свете мошти прославиле су се бројним исцељењима. Касније, у време каснијих сеоба народа, мошти су пренете на мало острво у Преспанском језеру на граници данашње Грчке и Северне Македоније, које је по њему и добило име Агиос Ахилиос. Као један од учесника историјског Првог васељенског сабора, убраја се међу свете оце који су лично утврдили саме темеље православне вере за све потоње векове. Православна Црква га поштује као светитеља и чудотворца.
Празновање
Празнује се 28. маја по новом календару.