Житије
Свети Аристовул био је један од Седамдесеторице апостола, које је Господ, према Јеванђељу по Луки, изабрао поред Дванаесторице и послао два по два у сваки град и место куда је и сам намеравао да дође, као претходнике своје проповеди. Свети апостол Павле га директно помиње у Посланици Римљанима, у завршном поздраву упућеном бројним сарадницима, где поздравља „домаће Аристовулове” — што се тумачи као поздрав упућен хришћанској заједници која се окупљала у његовом дому или под његовим вођством, доказ да је Аристовул био позната и поштована личност у раној римској хришћанској заједници.
Предање га повезује са апостолом Варнавом, Павловим ранијим сапутником, и убраја међу прве благовеснике јеванђеља изван граница Палестине. Послан да проповеда у далеким и тада готово непознатим крајевима римског света, према старом црквеном предању приспео је чак на британска острва, међу келтске народе који тада нису познавали ни римску цивилизацију у пуној мери, а камоли хришћанску веру — чинећи га, ако је предање тачно, једним од најранијих проповедника хришћанства у том удаљеном делу света, вековима пре него што ће хришћанство тамо званично бити прихваћено.
Тамо је трпео велике невоље и отворено противљење незнабожаца, који су са неповерењем и непријатељством дочекивали страну веру донету из далеког Средоземља, али је Аристовул истрајно сејао семе вере, крштавао нове вернике и рукополагао прве свештенике, постављајући саме темеље будуће Цркве у том крају, много пре него што ће каснија римска освајања и мисионарски таласи формалније успоставити хришћанство на британском тлу. Постављен за епископа тог народа, до краја живота ревносно је пасао своје новостечено стадо, и у тим далеким крајевима се, према предању, у миру и упокојио, далеко од своје родне Палестине.
Празновање
Празнује се 29. март по новом календару (16. март по старом).