Житије
Свети мученик Савин живео је у Египту у време цара Диоклецијана, крајем ИИИ и почетком ИВ века, и био је угледан грађанин града Ермопоља (старог египатског града на Нилу, данас Ел Ашмунејн), познат по свом богатству и доброчинству према сиромашнима свога краја. Када је отпочео Диоклецијанов прогон хришћана, један од најсуровијих у историји ране Цркве, Савин се са неколицином истомишљеника сакрио у једној забаченој кући ван града, проводећи дане у молитви и посту, надајући се да ће прогон проћи без директне опасности по њихове животе.
Према потресном детаљу сачуваном у предању, управо један сиромах коме је Савин раније, у бољим временима, чинио добро и помагао материјално, издао га је гонитељима за само неколико златника — издаја која одражава како је страх и похлепа у временима прогона могла да разори чак и везе захвалности и доброчинства, чинећи страдање мученика још горчим јер је потицало од руке онога коме је сам помогао.
Ухваћен захваљујући тој издаји, свети Савин је изведен на суд и позван да се одрекне Христа и принесе жртву паганским боговима, али је то одлучно одбио, остајући веран својој вери упркос јасној свести о последицама такве одлуке. Подвргнут тешким и дуготрајним мучењима осмишљеним да сломе његову вољу, остао је непоколебљив, те су га на крају, када ниједан други метод није успео да га натера на одрицање, бацили у реку Нил да се удави, где је примио свој мученички венац. Његова верност Христу до саме смрти, упркос издаји човека коме је некада помогао, оставила је трајну успомену међу вернима као сведочанство да права доброта не зависи од тога да ли ће бити узвраћена.
Празновање
Празнује се 29. март по новом календару (16. март по старом).